Žitarice i mahunarke su okarakterisane kao izvor proteina srednje biološke vrednosti zbog nedostatka nekij esencijalnih amino kiselina. Voće i povrće, pak, sadrži proteine niske biološke vrednosti. Proteini predstavljaju makronutrijente koji su veoma važni za zdravlje. Poželjna količina unetih proteina je i dalje predmet mnogih diskusija. Dnevna potreba za proteinima je obrnuto srazmerna starosti. Količina proteina nije jedini bitan parametar za uravnoteženu ishranu. Mora se voditi računa i o kvalitetu proteina.

Biološka vrednost proteina ukazuje na količinu apsorbovanih amino kiselina koji ostaju u organizmu, a čija je funkcija izgradnja tkiva i ćelija. Nekoliko parametara utiče na biološku vrednost proteina: način kombinovanja namirnica, kvalitet i količina unetih amino kiselina, raspored obroka, obrada i priprema hrane. Kuvanje značajno umanjuje biološku vrednost proteina nakon kuvanja piletina ima BV 76, a junetina Sledi rezime bioloških vrednosti proteina.

Najviše biološke vrednosti imaju proteini u namirnicama životinjskog porekla: — jaja — mleko, mlečni proizvodi, surutka — džigerica — kvasac — pečurke. Manju biološku vrednost od gorepomenutih imaju: — riba — živina — mesni proizvodi i konzervirana riba — sojino brašno i zrno — kikiriki — krompir.

Još manju biološku vrednost imaju proteini koji služe samo za održavanje telesne mase: — žitarice — mahunarke — koštunjavo voće. Veoma nisku biološku vrednost imaju proteini u sledećim namirnicama: — kukurnim proizvoima — povrću — voću sa velikim procentom vode.

Kako bi se poboljšalo varenje i apsorpcija proteina, savetuje se sledeće: — izbegavati kombinovanje proteina različitog porekla jaja i sir; mleko i meso,… — izbegavati kombinaciju proteina sa jelom bogatim ugljenim hidratima mala količina je prihvatljiva, kao npr.

Za bodibildere koji ozbiljno treniraju dnevni unos proteina treba da se kreće od 1,8g do 2,2 g proteina po kilogramu telesne težine. Svako povećanje tog unosa ima minimalne anaboličke efekte i kolateralne efekte koji, gledano dugoročno mogu biti vrlo značajni. Proteinski kvalitet namirnica životinjskog porekla je značajniji jer one sadrže esencijalne amino kiseline u pravilnim razmerama. S tim u vezi, namirnicama biljnog porekla nedostaju neke od tih amino kiselina. Žitaricama nedeostaje tripoftan i lizin, usled čijeg manjka se može javiti deficit vitamina B 3.

Mahunarke, koje su bogate proteinima osrednjeg kvaliteta, nemaju dovoljno metionina i cisteina koji su važni za rast dlaka, kosu, nokte,… Međutim, ako se pravilno kombinuju biljni proteini može se nadomestiti nedostatak raznih aminokiselina. Treba istaći da biljni proteini, iako nisu bogati određenim aminokiselinama, mogu da zadovolje dnevnu potrebu za proteinima.

Međutim, ishrana koja je pretežno vegeterijanska, iako je dovoljna po pitanju proteina, može da uzrokuje manjak vitamina B12, minerala jod, gvožđe, kalcijum i esencijalnih masnih kiselina. Pojava nekontrolisane gladi tokom noći je čest problem sa kojim se susrećemo tokom dijete u procesu [Pročitaj više]. Jogurt, zeleni čaj, ananas, crveni grejpfrut i crvene jabuke su lako dostupne namirnice koje [Pročitaj više]. Često se dešava da se uloži napor pri skidanju suvišnih kilograma,a da se oni posle vrate - u [Pročitaj više].

Među različitim dijetama za mršavljenje naći ćete brojne predloge za povećani unos proteina. Gubitak kilograma primitićete na proteinskoj dijeti nakon samo jedne nedelje upotrebe.

Dijeta bogata proteinima promoviše gubitak masnoće i istovremeno sprečava smanjenje mišićne mase. Za mesec dana možete postati lakši za 6 kg! Dijeta sa povećanom količinom proteina je takođe efikasna i dugoročno vam omogućava da izgubite do kg za pola godine bez žrtve. Najbolje je uvesti proteinsku dijetu nakon konsultacija sa dijetetičarom koji će vam pomoći da odaberete pravu količinu proteina za svoje potrebe. Samostalna upotreba može rezultirati sa previše proteina u meniju.

Kao rezultat, dolazi do opterećenja na bubrezima i jetri, dva organa odgovorna za uklanjanje proteinskih nusproizvoda. Veoma visok sadržaj proteina u o.